حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ فَأَيُّمَا رَجُلٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ سَبَبْتُهُ أَوْ لَعَنْتُهُ أَوْ جَلَدْتُهُ فَاجْعَلْهَا لَهُ زَكَاةً وَرَحْمَةً " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди: Бизга отам ривоят қилди: Бизга Аъмаш Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳим, мен фақат бир башарман. Мусулмонлардан қайси бир кишини сўксам ёки лаънатласам ёки калтакласам, буни унга поклик ва раҳмат қилиб қўйгин» дедилар.