حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، وَحَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنْ بُرَيْدِ، بْنِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَتَاهُ طَالِبُ حَاجَةٍ أَقْبَلَ عَلَى جُلَسَائِهِ فَقَالَ " اشْفَعُوا فَلْتُؤْجَرُوا وَلْيَقْضِ اللَّهُ عَلَى لِسَانِ نَبِيِّهِ مَا أَحَبَّ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Алий ибн Мусъҳир ва Ҳафс ибн Ғиёс ривоят қилдилар, Бурайд ибн Абдуллаҳдан, у Абу Бурдадан, у Абу Мусодан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурларига бирор ҳожат сўровчи келса, атрофидагиларга юзланиб: «Шафоат қилинглар (воситачилик қилинглар), мукофотланасизлар. Аллаҳ Ўз Набийсининг тили билан Ўзи хоҳлаган нарсани ҳукм қилсин» дердилар.