حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ، حَدَّثَنَا أَبُو بُرْدَةَ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بُرْدَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو بُرْدَةَ بْنُ أَبِي مُوسَى، عَنْ أَبِيهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا جَاءَهُ السَّائِلُ، أَوْ طُلِبَتْ إِلَيْهِ حَاجَةٌ قَالَ " اشْفَعُوا تُؤْجَرُوا، وَيَقْضِي اللَّهُ عَلَى لِسَانِ نَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم مَا شَاءَ ".
Мусо ибн Исмоил бизга айтди: Абдулвоҳид бизга айтди: Абу Бурда ибн Абдуллаҳ ибн Абу Бурда бизга айтди: Абу Бурда ибн Абу Мусо бизга айтди, отаси розияллаҳу анҳудан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга бир сўровчи (тиланчи) келса ёки у зотга бирор ҳожат (сўраб) келтирилса, у зот: «(Бу ҳожатда) шафоат (воситачилик) қилинг, ажр оласиз, Аллаҳ Ўз Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам тили устида Ўзи хоҳлаган нарсани ҳукм қилади» дедилар.