باب التَّحْرِيضِ عَلَى الصَّدَقَةِ وَالشَّفَاعَةِ فِيهَا
حَدَّثَنَا مُسْلِمٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا عَدِيٌّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ عِيدٍ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ لَمْ يُصَلِّ قَبْلُ وَلاَ بَعْدُ، ثُمَّ مَالَ عَلَى النِّسَاءِ وَمَعَهُ بِلاَلٌ، فَوَعَظَهُنَّ وَأَمَرَهُنَّ أَنْ يَتَصَدَّقْنَ، فَجَعَلَتِ الْمَرْأَةُ تُلْقِي الْقُلْبَ وَالْخُرْصَ.
Муслим бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Адий бизга айтди, Саъид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ийд куни чиқиб, икки ракаат (намоз) ўқиди — ундан олдин ҳам, кейин ҳам (бошқа) ўқимади — сўнг аёллар томонга мойил бўлдилар, у зот билан Билол (бирга) эди. У зот уларга ваъз (насиҳат) қилдилар ва уларни садақа қилишга буюрди. Аёл билагузук ва сирғаларни (ташлаб) бера бошлади.
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ، حَدَّثَنَا أَبُو بُرْدَةَ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بُرْدَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو بُرْدَةَ بْنُ أَبِي مُوسَى، عَنْ أَبِيهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا جَاءَهُ السَّائِلُ، أَوْ طُلِبَتْ إِلَيْهِ حَاجَةٌ قَالَ " اشْفَعُوا تُؤْجَرُوا، وَيَقْضِي اللَّهُ عَلَى لِسَانِ نَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم مَا شَاءَ ".
Мусо ибн Исмоил бизга айтди: Абдулвоҳид бизга айтди: Абу Бурда ибн Абдуллаҳ ибн Абу Бурда бизга айтди: Абу Бурда ибн Абу Мусо бизга айтди, отаси розияллаҳу анҳудан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга бир сўровчи (тиланчи) келса ёки у зотга бирор ҳожат (сўраб) келтирилса, у зот: «(Бу ҳожатда) шафоат (воситачилик) қилинг, ажр оласиз, Аллаҳ Ўз Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам тили устида Ўзи хоҳлаган нарсани ҳукм қилади» дедилар.
حَدَّثَنَا صَدَقَةُ بْنُ الْفَضْلِ، أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ فَاطِمَةَ، عَنْ أَسْمَاءَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ قَالَ لِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُوكِي فَيُوكَى عَلَيْكِ ". حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، عَنْ عَبْدَةَ، وَقَالَ، " لاَ تُحْصِي فَيُحْصِيَ اللَّهُ عَلَيْكِ "
Садақа ибн Фазл бизга айтди: Абда бизга хабар берди, Ҳишомдан, у Фотимадан, у Асмо розияллаҳу анҳодан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «(Халтангни) боғлаб (санаб) қўйма, акс ҳолда сенга ҳам (ризқ) боғлаб (камайтириб) қўйилади» дедилар. Усмон ибн Абу Шайба бизга айтди, Абдадан: У: «Санаб (ҳисоблаб) қўйма, акс ҳолда Аллаҳ ҳам сенга (ризқни) санаб (чеклаб) қўяди» деди.