حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا بَكْرٌ، - يَعْنِي ابْنَ مُضَرَ - عَنِ ابْنِ الْهَادِ، أَنَّ زِيَادَ، بْنَ أَبِي زِيَادٍ مَوْلَى ابْنِ عَيَّاشٍ حَدَّثَهُ عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ، سَمِعْتُهُ يُحَدِّثُ، عُمَرَ بْنَ عَبْدِ الْعَزِيزِ عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ جَاءَتْنِي مِسْكِينَةٌ تَحْمِلُ ابْنَتَيْنِ لَهَا فَأَطْعَمْتُهَا ثَلاَثَ تَمَرَاتٍ فَأَعْطَتْ كُلَّ وَاحِدَةٍ مِنْهُمَا تَمْرَةً وَرَفَعَتْ إِلَى فِيهَا تَمْرَةً لِتَأْكُلَهَا فَاسْتَطْعَمَتْهَا ابْنَتَاهَا فَشَقَّتِ التَّمْرَةَ الَّتِي كَانَتْ تُرِيدُ أَنْ تَأْكُلَهَا بَيْنَهُمَا فَأَعْجَبَنِي شَأْنُهَا فَذَكَرْتُ الَّذِي صَنَعَتْ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ قَدْ أَوْجَبَ لَهَا بِهَا الْجَنَّةَ أَوْ أَعْتَقَهَا بِهَا مِنَ النَّارِ " .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, бизга Бакр — яъни ибн Музар — ривоят қилди, ибн ал-Ҳоддан, Зиёд ибн Абу Зиёд, ибн Айёшнинг озод қилган қули, унга ривоят қилдики, Ироқ ибн Моликдан, мен уни Умар ибн Абдулазизга ривоят қилаётганини эшитдим, Оишадан, у деди: Менинг олдимга бир камбағал аёл икки қизини кўтариб келди. Мен унга учта хурмо бердим. У иккаласидан ҳар бирига биттадан хурмо берди ва биттасини ўзи ейиш учун оғзига кўтарди. Шунда икки қизи ундан ҳам (хурмо) сўради. У ўзи емоқчи бўлган хурмони ҳам иккаласи ўртасида бўлиб берди. Унинг бу иши менга жуда ёқди ва мен унинг қилган ишини Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга зикр қилдим. У: «Албатта, Аллаҳ шу (иш) сабабли унга жаннатни вожиб қилди ёки шу сабабли уни дўзахдан озод қилди» дедилар.