وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا ثَابِتٌ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّعليه وسلم دَخَلَ عَلَى رَجُلٍ مِنْ أَصْحَابِهِ يَعُودُهُ وَقَدْ صَارَ كَالْفَرْخِ . بِمَعْنَى حَدِيثِ حُمَيْدٍ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " لاَ طَاقَةَ لَكَ بِعَذَابِ اللَّهِ " . وَلَمْ يَذْكُرْ فَدَعَا اللَّهَ لَهُ فَشَفَاهُ .
Ва менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Аффон ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Собит Анасдан хабар берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўз саҳобаларидан бир кишининг олдига уни кўргани кирдилар, у эса худди жўжага ўхшаб қолган эди — Ҳумайд ҳадисининг маъносида, фақат у: «Сен Аллаҳнинг азобига тоқат қила олмайсан» деди ва «Сўнг у киши учун Аллаҳга дуо қилдилар, Аллаҳ эса унга шифо берди»ни эслатмади.