وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا بَهْزٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، أَخْبَرَنِي يُوسُفُ بْنُ، عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا حَزَبَهُ أَمْرٌ قَالَ . فَذَكَرَ بِمِثْلِ حَدِيثِ مُعَاذٍ عَنْ أَبِيهِ وَزَادَ مَعَهُنَّ " لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ رَبُّ الْعَرْشِ الْكَرِيمِ " .
Менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Баҳз ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, менга Юсуф ибн Абдуллаҳ ибн ал-Ҳорис Абул Олиядан, у Ибн Аббосдан хабар берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бирор иш уларни қийнаган пайтда айтар эдилар. Сўнг у Муъознинг отасидан ривоятига ўхшашини зикр қилди ва улар билан бирга шуни қўшди: «Ла илоҳа иллаллаҳу Роббул Аршил Карийм (Карамли Аршнинг Робби Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ)».