حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي، سُلَيْمَانَ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ صَفْوَانَ، - وَهُوَ ابْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ صَفْوَانَ - وَكَانَتْ تَحْتَهُ الدَّرْدَاءُ قَالَ قَدِمْتُ الشَّامَ فَأَتَيْتُ أَبَا الدَّرْدَاءِ فِي مَنْزِلِهِ فَلَمْ أَجِدْهُ وَوَجَدْتُ أُمَّ الدَّرْدَاءِ فَقَالَتْ أَتُرِيدُ الْحَجَّ الْعَامَ فَقُلْتُ نَعَمْ . قَالَتْ فَادْعُ اللَّهَ لَنَا بِخَيْرٍ فَإِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ " دَعْوَةُ الْمَرْءِ الْمُسْلِمِ لأَخِيهِ بِظَهْرِ الْغَيْبِ مُسْتَجَابَةٌ عِنْدَ رَأْسِهِ مَلَكٌ مُوَكَّلٌ كُلَّمَا دَعَا لأَخِيهِ بِخَيْرٍ قَالَ الْمَلَكُ الْمُوَكَّلُ بِهِ آمِينَ وَلَكَ بِمِثْلٍ " . قَالَ فَخَرَجْتُ إِلَى السُّوقِ فَلَقِيتُ أَبَا الدَّرْدَاءِ فَقَالَ لِي مِثْلَ ذَلِكَ يَرْوِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳийм ривоят қилди, бизга Ийсо ибн Юнус хабар берди, бизга Абдулмалик ибн Абий Сулаймон Абуз Зубайрдан, у Сафвондан — у Ибн Абдуллаҳ ибн Сафвон — ривоят қилди, унинг никоҳида Дардо бор эди. У деди: Шомга келдим ва Абуд Дардонинг ҳузурига, уйига келдим, аммо уни топа олмадим, Уммуд Дардони топдим. У: «Бу йил ҳажга бормоқчимисан?» деди. Мен: «Ҳа» дедим. У: «Унда биз учун яхшилик тилаб Аллаҳга дуо қил, чунки Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Мусулмон кишининг ўз биродарига ғойибона қилган дуоси мустажобдир. Унинг боши ёнида бир вакил малоика бўлиб, ҳар қачон у биродарига яхшилик тилаб дуо қилса, унга вакил қилинган малоика: ‹Омийн, сенга ҳам шунингдек бўлсин› дейди› дер эдилар» деди. У деди: Сўнг бозорга чиқдим ва Абуд Дардони учратдим, у ҳам менга шунинг ўхшашини, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилиб айтди.