حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ عَبَّادِ بْنِ جَبَلَةَ بْنِ أَبِي رَوَّادٍ، حَدَّثَنَا حَرَمِيُّ بْنُ عُمَارَةَ، حَدَّثَنَا شَدَّادٌ أَبُو طَلْحَةَ الرَّاسِبِيُّ، عَنْ غَيْلاَنَ بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَجِيءُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ نَاسٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ بِذُنُوبٍ أَمْثَالِ الْجِبَالِ فَيَغْفِرُهَا اللَّهُ لَهُمْ وَيَضَعُهَا عَلَى الْيَهُودِ وَالنَّصَارَى " . فِيمَا أَحْسِبُ أَنَا . قَالَ أَبُو رَوْحٍ لاَ أَدْرِي مِمَّنِ الشَّكُّ . قَالَ أَبُو بُرْدَةَ فَحَدَّثْتُ بِهِ عُمَرَ بْنَ عَبْدِ الْعَزِيزِ فَقَالَ أَبُوكَ حَدَّثَكَ هَذَا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ نَعَمْ .
Бизга Муҳаммад ибн Амр ибн Аббод ибн Жабала ибн Абу Раввод ҳадис айтди, бизга Ҳарамий ибн Умора ҳадис айтди, бизга Шаддод Абу Талҳа Росибий Ғайлон ибн Жарйрдан, у Абу Бурдадан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис айтди, у киши дедилар: «Қиёмат куни мусулмонлардан бир неча одамлар тоғлар мисол гуноҳлар билан келадилар, шунда Аллаҳ у (гуноҳ)ларни уларга мағфират қилади ва уни яҳудийлар билан насронийлар устига қўяди». — «Мен шундай ўйлайман» (деди рови). Абу Равҳ: «Шубҳа кимдан эканини билмайман» деди. Абу Бурда айтди: мен буни Умар ибн Абдулазизга ҳадис қилиб айтдим, у: «Отанг буни сенга Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис қилиб айтдими?» деди. Мен: «Ҳа» дедим.