حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي الصِّدِّيقِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " كَانَ فِيمَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ رَجُلٌ قَتَلَ تِسْعَةً وَتِسْعِينَ نَفْسًا فَسَأَلَ عَنْ أَعْلَمِ أَهْلِ الأَرْضِ فَدُلَّ عَلَى رَاهِبٍ فَأَتَاهُ فَقَالَ إِنَّهُ قَتَلَ تِسْعَةً وَتِسْعِينَ نَفْسًا فَهَلْ لَهُ مِنَ تَوْبَةٍ فَقَالَ لاَ . فَقَتَلَهُ فَكَمَّلَ بِهِ مِائَةً ثُمَّ سَأَلَ عَنْ أَعْلَمِ أَهْلِ الأَرْضِ فَدُلَّ عَلَى رَجُلٍ عَالِمٍ فَقَالَ إِنَّهُ قَتَلَ مِائَةَ نَفْسٍ فَهَلْ لَهُ مِنْ تَوْبَةٍ فَقَالَ نَعَمْ وَمَنْ يَحُولُ بَيْنَهُ وَبَيْنَ التَّوْبَةِ انْطَلِقْ إِلَى أَرْضِ كَذَا وَكَذَا فَإِنَّ بِهَا أُنَاسًا يَعْبُدُونَ اللَّهَ فَاعْبُدِ اللَّهَ مَعَهُمْ وَلاَ تَرْجِعْ إِلَى أَرْضِكَ فَإِنَّهَا أَرْضُ سَوْءٍ . فَانْطَلَقَ حَتَّى إِذَا نَصَفَ الطَّرِيقَ أَتَاهُ الْمَوْتُ فَاخْتَصَمَتْ فِيهِ مَلاَئِكَةُ الرَّحْمَةِ وَمَلاَئِكَةُ الْعَذَابِ فَقَالَتْ مَلاَئِكَةُ الرَّحْمَةِ جَاءَ تَائِبًا مُقْبِلاً بِقَلْبِهِ إِلَى اللَّهِ . وَقَالَتْ مَلاَئِكَةُ الْعَذَابِ إِنَّهُ لَمْ يَعْمَلْ خَيْرًا قَطُّ . فَأَتَاهُمْ مَلَكٌ فِي صُورَةِ آدَمِيٍّ فَجَعَلُوهُ بَيْنَهُمْ فَقَالَ قِيسُوا مَا بَيْنَ الأَرْضَيْنِ فَإِلَى أَيَّتِهِمَا كَانَ أَدْنَى فَهُوَ لَهُ . فَقَاسُوهُ فَوَجَدُوهُ أَدْنَى إِلَى الأَرْضِ الَّتِي أَرَادَ فَقَبَضَتْهُ مَلاَئِكَةُ الرَّحْمَةِ " . قَالَ قَتَادَةُ فَقَالَ الْحَسَنُ ذُكِرَ لَنَا أَنَّهُ لَمَّا أَتَاهُ الْمَوْتُ نَأَى بِصَدْرِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор ҳадис айтдилар — матн ибн Мусанноники — у айтди: бизга Муъоз ибн Ҳишом ҳадис айтди, менга отам Қатодадан, у Абус Сиддиқдан, у Абу Саъид Худрийдан ҳадис айтдики, Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай дедилар: «Сизлардан олдингилар орасида бир киши бор эди, у тўқсон тўққиз кишини ўлдирган эди. Сўнг у ер юзидаги энг олим киши ҳақида сўради, унга бир роҳиб кўрсатилди. У унинг олдига келди ва: «Мен тўқсон тўққиз кишини ўлдирдим, менга тавба борми?» деди. У: «Йўқ» деди. Шунда у уни ҳам ўлдириб, сон сонини юзтага етказди. Сўнг яна ер юзидаги энг олим киши ҳақида сўради, унга бир олим киши кўрсатилди. У: «Мен юз кишини ўлдирдим, менга тавба борми?» деди. У: «Ҳа, ким унинг билан тавбаси орасига тўсиқ бўла олади? Фалон-фалон ерга бор, у ерда Аллаҳга ибодат қиладиган одамлар бор, улар билан бирга Аллаҳга ибодат қил, ўз ерингга қайтма, чунки у ёмон ердир» деди. У йўлга чиқди, йўлнинг ярмига етганда унга ўлим келди. Унинг ҳақида раҳмат малоикалари билан азоб малоикалари талашиб қолди. Раҳмат малоикалари: «У тавба қилиб, қалбини Аллаҳга қаратиб келди» дедилар. Азоб малоикалари эса: «У ҳеч қачон бирор яхшилик қилмади» дедилар. Шунда уларнинг олдига одам суратида бир малоика келди, улар уни ўрталарига ҳакам қилиб олдилар. У: «Икки ер орасини ўлчанглар, қайси бирига яқинроқ бўлса, ўшанга тегишлидир» деди. Улар ўлчадилар ва уни ўзи мақсад қилган ерга яқинроқ топдилар, шунда уни раҳмат малоикалари олдилар». Қатода айтди: Ҳасан айтди: бизга шундай зикр қилиндики, унга ўлим келганда у кўкраги билан (ўша ер томон) интилди.
حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا الصِّدِّيقِ النَّاجِيَّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " أَنَّ رَجُلاً قَتَلَ تِسْعَةً وَتِسْعِينَ نَفْسًا فَجَعَلَ يَسْأَلُ هَلْ لَهُ مِنْ تَوْبَةٍ فَأَتَى رَاهِبًا فَسَأَلَهُ فَقَالَ لَيْسَتْ لَكَ تَوْبَةٌ . فَقَتَلَ الرَّاهِبَ ثُمَّ جَعَلَ يَسْأَلُ ثُمَّ خَرَجَ مِنْ قَرْيَةٍ إِلَى قَرْيَةٍ فِيهَا قَوْمٌ صَالِحُونَ فَلَمَّا كَانَ فِي بَعْضِ الطَّرِيقِ أَدْرَكَهُ الْمَوْتُ فَنَأَى بِصَدْرِهِ ثُمَّ مَاتَ فَاخْتَصَمَتْ فِيهِ مَلاَئِكَةُ الرَّحْمَةِ وَمَلاَئِكَةُ الْعَذَابِ فَكَانَ إِلَى الْقَرْيَةِ الصَّالِحَةِ أَقْرَبَ مِنْهَا بِشِبْرٍ فَجُعِلَ مِنْ أَهْلِهَا " .
Менга Убайдуллаҳ ибн Муъоз Анбарий ҳадис айтди, бизга отам ҳадис айтди, бизга Шуъба Қатодадан ҳадис айтдики, у Абус Сиддиқ Ножийдан, у Абу Саъид Худрийдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитган: «Бир киши тўқсон тўққиз кишини ўлдирган эди, сўнг у: «Менга тавба борми?» деб сўрай бошлади. У бир роҳибнинг олдига келди ва ундан сўради. У: «Сенга тавба йўқ» деди. Шунда у роҳибни ўлдирди, сўнг яна сўрай бошлади, сўнг бир қишлоқдан, ичида солиҳ қавм бўлган бошқа қишлоққа чиқди. Йўлнинг бир қисмида унга ўлим етди, шунда у кўкраги билан (ўша томонга) интилди, сўнг вафот этди. Унинг ҳақида раҳмат малоикалари билан азоб малоикалари талашиб қолдилар. У солиҳ қишлоққа ундан бир қарич яқинроқ эди, шунда у ўша қишлоқ аҳлидан қилинди».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَ حَدِيثِ مُعَاذِ بْنِ مُعَاذٍ وَزَادَ فِيهِ " فَأَوْحَى اللَّهُ إِلَى هَذِهِ أَنْ تَبَاعَدِي وَإِلَى هَذِهِ أَنْ تَقَرَّبِي " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ҳадис айтди, бизга ибн Абу Адий ҳадис айтди, бизга Шуъба Қатодадан шу иснод билан Муъоз ибн Муъознинг ҳадисига ўхшаш ҳадис айтди ва унда шу зиёдани келтирди: «Шунда Аллаҳ бу (ер)га: «Узоқлаш» деб, анави (ер)га: «Яқинлаш» деб ваҳий қилди».
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ يَحْيَى، عَنْ أَبِي، بُرْدَةَ عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا كَانَ يَوْمُ الْقِيَامَةِ دَفَعَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ إِلَى كُلِّ مُسْلِمٍ يَهُودِيًّا أَوْ نَصْرَانِيًّا فَيَقُولُ هَذَا فَكَاكُكَ مِنَ النَّارِ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳадис айтди, бизга Абу Усома Талҳа ибн Яҳёдан, у Абу Бурдадан, у Абу Мусодан ҳадис айтди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай дедилар: «Қиёмат куни бўлганда Аллаҳ азиз ва жалил зот ҳар бир мусулмонга бир яҳудий ёки насронийни топширади ва: «Мана бу сенинг дўзахдан озод бўлишинг (бадалинг)» дейди».
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، أَنَّ عَوْنًا، وَسَعِيدَ بْنَ أَبِي بُرْدَةَ، حَدَّثَاهُ أَنَّهُمَا، شَهِدَا أَبَا بُرْدَةَ يُحَدِّثُ عُمَرَ بْنَ عَبْدِ الْعَزِيزِ عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَمُوتُ رَجُلٌ مُسْلِمٌ إِلاَّ أَدْخَلَ اللَّهُ مَكَانَهُ النَّارَ يَهُودِيًّا أَوْ نَصْرَانِيًّا " . قَالَ فَاسْتَحْلَفَهُ عُمَرُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ بِاللَّهِ الَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ أَنَّ أَبَاهُ حَدَّثَهُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَحَلَفَ لَهُ - قَالَ - فَلَمْ يُحَدِّثْنِي سَعِيدٌ أَنَّهُ اسْتَحْلَفَهُ وَلَمْ يُنْكِرْ عَلَى عَوْنٍ قَوْلَهُ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ҳадис айтди, бизга Аффон ибн Муслим ҳадис айтди, бизга Ҳаммом ҳадис айтди, бизга Қатода ҳадис айтдики, Авн ва Саъид ибн Абу Бурда унга ҳадис айтишдики, улар Абу Бурданинг Умар ибн Абдулазизга отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис айтаётганига гувоҳ бўлганлар, у киши дедилар: «Ҳар бир мусулмон киши вафот этса, албатта Аллаҳ унинг ўрнига дўзахга бир яҳудий ёки насронийни киритади». (Рови) айтди: Умар ибн Абдулазиз ундан уч марта: «Ундан бошқа илоҳ бўлмаган Аллаҳ номи билан, отанг буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан сенга ҳадис қилиб айтдими?» деб қасам ичирди, у эса унга қасам ичди. (Рови) айтди: Саъид менга унинг қасам ичирганини ҳадис қилиб айтмади ва Авннинг сўзини ҳам инкор қилмади.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، جَمِيعًا عَنْ عَبْدِ الصَّمَدِ بْنِ عَبْدِ، الْوَارِثِ أَخْبَرَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَ حَدِيثِ عَفَّانَ وَقَالَ عَوْنُ بْنُ عُتْبَةَ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Муҳаммад ибн Мусанно, иккаласи Абдуссамад ибн Абдулворисдан ҳадис айтдилар: бизга Ҳаммом хабар берди, бизга Қатода шу иснод билан Аффоннинг ҳадисига ўхшаш ҳадис айтди ва у: «Авн ибн Утба» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ عَبَّادِ بْنِ جَبَلَةَ بْنِ أَبِي رَوَّادٍ، حَدَّثَنَا حَرَمِيُّ بْنُ عُمَارَةَ، حَدَّثَنَا شَدَّادٌ أَبُو طَلْحَةَ الرَّاسِبِيُّ، عَنْ غَيْلاَنَ بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَجِيءُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ نَاسٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ بِذُنُوبٍ أَمْثَالِ الْجِبَالِ فَيَغْفِرُهَا اللَّهُ لَهُمْ وَيَضَعُهَا عَلَى الْيَهُودِ وَالنَّصَارَى " . فِيمَا أَحْسِبُ أَنَا . قَالَ أَبُو رَوْحٍ لاَ أَدْرِي مِمَّنِ الشَّكُّ . قَالَ أَبُو بُرْدَةَ فَحَدَّثْتُ بِهِ عُمَرَ بْنَ عَبْدِ الْعَزِيزِ فَقَالَ أَبُوكَ حَدَّثَكَ هَذَا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ نَعَمْ .
Бизга Муҳаммад ибн Амр ибн Аббод ибн Жабала ибн Абу Раввод ҳадис айтди, бизга Ҳарамий ибн Умора ҳадис айтди, бизга Шаддод Абу Талҳа Росибий Ғайлон ибн Жарйрдан, у Абу Бурдадан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис айтди, у киши дедилар: «Қиёмат куни мусулмонлардан бир неча одамлар тоғлар мисол гуноҳлар билан келадилар, шунда Аллаҳ у (гуноҳ)ларни уларга мағфират қилади ва уни яҳудийлар билан насронийлар устига қўяди». — «Мен шундай ўйлайман» (деди рови). Абу Равҳ: «Шубҳа кимдан эканини билмайман» деди. Абу Бурда айтди: мен буни Умар ибн Абдулазизга ҳадис қилиб айтдим, у: «Отанг буни сенга Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис қилиб айтдими?» деди. Мен: «Ҳа» дедим.
حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هِشَامٍ الدَّسْتَوَائِيِّ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ مُحْرِزٍ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ لاِبْنِ عُمَرَ كَيْفَ سَمِعْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ فِي النَّجْوَى قَالَ سَمِعْتُهُ يَقُولُ " يُدْنَى الْمُؤْمِنُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنْ رَبِّهِ عَزَّ وَجَلَّ حَتَّى يَضَعَ عَلَيْهِ كَنَفَهُ فَيُقَرِّرُهُ بِذُنُوبِهِ فَيَقُولُ هَلْ تَعْرِفُ فَيَقُولُ أَىْ رَبِّ أَعْرِفُ . قَالَ فَإِنِّي قَدْ سَتَرْتُهَا عَلَيْكَ فِي الدُّنْيَا وَإِنِّي أَغْفِرُهَا لَكَ الْيَوْمَ . فَيُعْطَى صَحِيفَةَ حَسَنَاتِهِ وَأَمَّا الْكُفَّارُ وَالْمُنَافِقُونَ فَيُنَادَى بِهِمْ عَلَى رُءُوسِ الْخَلاَئِقِ هَؤُلاَءِ الَّذِينَ كَذَبُوا عَلَى اللَّهِ " .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ҳадис айтди, бизга Исмоил ибн Иброҳим Ҳишом Даставоийдан, у Қатодадан, у Сафвон ибн Муҳриздан ҳадис айтди, у айтди: бир киши ибн Умарга: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг нажво (яширин сўзлашув) ҳақида нима деганларини қандай эшитган эдинг?» деди. У: «Мен у кишининг шундай деганларини эшитганман» деди: «Қиёмат куни мўмин ўз Раббига, азиз ва жалил зотга яқинлаштирилади, ҳатто У уни (раҳмат) паноҳига олади ва унга гуноҳларини бир-бир тан олдиради ва: «Танидингми?» дейди. У: «Ҳа, эй Раббим, танидим» дейди. У: «Мен уларни сен учун дунёда яширган эдим, бугун эса мен уларни сенга мағфират қиламан» дейди. Сўнг унга яхшиликлари ёзилган саҳифа берилади. Кофирлар ва мунофиқларга келсак, улар барча халойиқ олдида: «Мана булар Аллаҳ ҳақида ёлғон айтганлар» деб эълон қилинади».