حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ أَبَانَ بْنِ صَالِحٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ يَزِيدَ الرِّفَاعِيُّ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ أَبَانَ - قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ أَبِي إِسْمَاعِيلَ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي، هُرَيْرَةَ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لاَ تَذْهَبُ الدُّنْيَا حَتَّى يَمُرَّ الرَّجُلُ عَلَى الْقَبْرِ فَيَتَمَرَّغُ عَلَيْهِ وَيَقُولُ يَا لَيْتَنِي كُنْتُ مَكَانَ صَاحِبِ هَذَا الْقَبْرِ وَلَيْسَ بِهِ الدِّينُ إِلاَّ الْبَلاَءُ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Умар ибн Муҳаммад ибн Абон ибн Солиҳ ва Муҳаммад ибн Язид Рифоий — матн Ибн Абонники — ривоят қилдилар. Улар: бизга Ибн Фузайл, Абу Исмоилдан, у Абу Ҳозимдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, дедилар. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Жоним Унинг қўлида бўлган Зотга қасамки, дунё кетмайди (тугамайди), токи бир киши қабр ёнидан ўтиб, унинг устида ағанаб: ‹Қанийди, мен мана шу қабр эгасининг ўрнида бўлганимда эди› демагунча. Бу унга (фақат) бало туфайлидир, дийн (сабабли) эмас (яъни ўлим тилаши балодан қутулиш учундир)», деди.