حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ الْفَضْلِ، حَدَّثَنَا أَبُو نَضْرَةَ الْعَبْدِيُّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لاَ تَقُومُ السَّاعَةُ حَتَّى تُكَلِّمَ السِّبَاعُ الإِنْسَ وَحَتَّى تُكَلِّمَ الرَّجُلَ عَذَبَةُ سَوْطِهِ وَشِرَاكُ نَعْلِهِ وَتُخْبِرَهُ فَخِذُهُ بِمَا أَحْدَثَ أَهْلُهُ مِنْ بَعْدِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الْقَاسِمِ بْنِ الْفَضْلِ . وَالْقَاسِمُ بْنُ الْفَضْلِ ثِقَةٌ مَأْمُونٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ وَثَّقَهُ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ .
Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, у ал-Қосим ибн ал-Фазлдан, бизга Абу Назра ал-Абдий ривоят қилди, у Абу Саид ал-Худрийдан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Жоним Қўлида бўлган Зотга қасамки, йиртқич ҳайвонлар инсонлар билан гаплашмагунча, кишига унинг қамчисининг учи ва кафшининг тасмаси гапирмагунча ҳамда сони унга, ундан кейин аҳли қилган ишлар ҳақида хабар бермагунча қиёмат қоим бўлмайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат ал-Қосим ибн ал-Фазлнинг ҳадисидан биламиз. Ал-Қосим ибн ал-Фазл ҳадис аҳли наздида ишончли, омонатли (киши)дир; уни Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ва Абдураҳмон ибн Маҳдий ишончли деб баҳолаганлар.