حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ مَهْدِيٍّ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ حَبِيبٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ أَبِي مَعْمَرٍ، قَالَ قَامَ رَجُلٌ يُثْنِي عَلَى أَمِيرٍ مِنَ الأُمَرَاءِ فَجَعَلَ الْمِقْدَادُ يَحْثِي عَلَيْهِ التُّرَابَ وَقَالَ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ نَحْثِيَ فِي وُجُوهِ الْمَدَّاحِينَ التُّرَابَ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно — иккови ҳам Ибн Маҳдийдан — ривоят қилишди — лафз Ибн ал-Мусанноники — улар дедилар: бизга Абдурраҳмон Суфёндан, у Ҳабибдан, у Мужоҳиддан, у Абу Маъмардан ривоят қилди. У деди: Бир киши амирлардан бирини мақтаб турди. Шунда Миқдод унинг устига тупроқ сочиб: ‹Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни мақтовчиларнинг юзига тупроқ сочишга буюрган› деди.