حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي مَعْمَرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، فِي قَوْلِهِ عَزَّ وَجَلَّ { أُولَئِكَ الَّذِينَ يَدْعُونَ يَبْتَغُونَ إِلَى رَبِّهِمُ الْوَسِيلَةَ أَيُّهُمْ أَقْرَبُ} قَالَ كَانَ نَفَرٌ مِنَ الْجِنِّ أَسْلَمُوا وَكَانُوا يُعْبَدُونَ فَبَقِيَ الَّذِينَ كَانُوا يَعْبُدُونَ عَلَى عِبَادَتِهِمْ وَقَدْ أَسْلَمَ النَّفَرُ مِنَ الْجِنِّ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Идрис ривоят қилди, у Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Абу Маъмардан, у Абдуллаҳдан, азиз ва жалил бўлган Аллаҳнинг ‹Анави улар дуо қилаётган (маъбудлар)нинг ўзлари ҳам Роббиларига васила (яқинлик) излайдилар, қайсилари яқинроқ (деб)› деган сўзи ҳақида ривоят қилди. У (Абдуллаҳ): «Жинлардан бир неча киши Исломга кирган эди, ҳолбуки уларга ибодат қилинарди. Шунда уларга ибодат қилувчилар ўз ибодатларида қолавердилар, жинлардан бўлган ўша кишилар эса Исломга кирган эдилар», деди.