أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَدْعُو فِي الصَّلاَةِ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الْمَسِيحِ الدَّجَّالِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الْمَحْيَا وَالْمَمَاتِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْمَأْثَمِ وَالْمَغْرَمِ " . فَقَالَ لَهُ قَائِلٌ مَا أَكْثَرَ مَا تَسْتَعِيذُ مِنَ الْمَغْرَمِ فَقَالَ " إِنَّ الرَّجُلَ إِذَا غَرِمَ حَدَّثَ فَكَذَبَ وَوَعَدَ فَأَخْلَفَ " .
Бизга Амр ибн Усмон хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у Шуайбдан, у аз-Зуҳрийдан (ривоят қилди), у деди: менга Урва ибн аз-Зубайр хабар бердики, унга Ойша (розияллаҳу анҳо) хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозда шундай дуо қилар эдилар: «Аллаҳумма инни аъузу бика мин азабил-қабри ва аъузу бика мин фитнатил-масиҳид-дажжал, ва аъузу бика мин фитнатил-маҳя вал-мамати, Аллаҳумма инни аъузу бика минал-маъсами вал-мағрам» (Эй Аллаҳ, мен Сенга қабр азобидан паноҳ тилайман ва Сенга Масиҳ Дажжол фитнасидан паноҳ тилайман ва Сенга ҳаёт ҳамда ўлим фитнасидан паноҳ тилайман. Эй Аллаҳ, мен Сенга гуноҳ ва қарздорликдан паноҳ тилайман.) Шунда бирор киши унга: «Қарздорликдан қанчалар кўп паноҳ тилайсиз!» деди. У: «Албатта киши қарздор бўлиб қолса, гапирганда ёлғон гапиради ва ваъда бериб, ваъдасига хилоф қилади,» дедилар.