أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَوْنٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ هِلاَلٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ رَمَقْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي صَلاَتِهِ فَوَجَدْتُ قِيَامَهُ وَرَكْعَتَهُ وَاعْتِدَالَهُ بَعْدَ الرَّكْعَةِ فَسَجْدَتَهُ فَجَلْسَتَهُ بَيْنَ السَّجْدَتَيْنِ فَسَجْدَتَهُ فَجَلْسَتَهُ بَيْنَ التَّسْلِيمِ وَالاِنْصِرَافِ قَرِيبًا مِنَ السَّوَاءِ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар бериб, деди: бизга Амр ибн Авн ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона, Ҳилолдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан, у ал-Баро ибн Озиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни намозларида диққат билан кузатдим. Кўрдимки, унинг қиёми (туриши), рукуси, рукудан кейин тик туриши, саждаси, икки сажда орасида ўтириши ва салом билан намоздан чиқиши орасидаги ўтириши — барчаси қарийб тенг (узунликда) эди.»