أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعَيْبٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي صَالِحُ بْنُ كَيْسَانَ، ح وَأَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ يَعْنِي ابْنَ يُوسُفَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ كَانَ يُخْبِرُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَهَلَّ حِينَ اسْتَوَتْ بِهِ رَاحِلَتُهُ .
Бизга Имрон ибн Язид хабар бериб, деди: бизга Шуайб хабар берди, деди: бизга Ибн Журайж хабар берди, деди: менга Солиҳ ибн Кайсон хабар берди; ҳам (бошқа санад билан) менга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Ишоқ — яъни Ибн Юсуф — ривоят қилди, Ибн Журайждан, у Солиҳ ибн Кайсондан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улови у кишини кўтариб тик турганида иҳромга кириб талбия айтганларини айтиб берар эди.