أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حِبَّانُ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ الْفَضْلِ بْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أَفَاضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ عَرَفَاتٍ وَرِدْفُهُ أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ فَجَالَتْ بِهِ النَّاقَةُ وَهُوَ رَافِعٌ يَدَيْهِ لاَ تُجَاوِزَانِ رَأْسَهُ فَمَا زَالَ يَسِيرُ عَلَى هِينَتِهِ حَتَّى انْتَهَى إِلَى جَمْعٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳотим хабар берди, у деди: бизга Ҳиббон ривоят қилиб деди: бизга Абдуллаҳ, Абдулмалик ибн Абу Сулаймондан, у Атодан, у Ибн Аббосдан, у ал-Фазл ибн Аббосдан хабар бериб деди: У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Арафотдан қайтдилар, ортларида эса Усома ибн Зайд (ҳамроҳ) эди. Туя у киши билан ўйноқлаб кетди, у эса қўлларини бошларидан оширмаган ҳолда кўтарган эдилар. У шошмасдан, вазминлик билан Жамъга (Муздалифага) етиб боргунига қадар юриб бордилар.