أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يُونُسَ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ قَيْسِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ، قَالَ أَفَاضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ عَرَفَةَ وَأَنَا رَدِيفُهُ فَجَعَلَ يَكْبَحُ رَاحِلَتَهُ حَتَّى أَنَّ ذِفْرَاهَا لَيَكَادُ يُصِيبُ قَادِمَةَ الرَّحْلِ وَهُوَ يَقُولُ " يَا أَيُّهَا النَّاسُ عَلَيْكُمْ بِالسَّكِينَةِ وَالْوَقَارِ فَإِنَّ الْبِرَّ لَيْسَ فِي إِيضَاعِ الإِبِلِ " .
Бизга Иброҳим ибн Юнус ибн Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилиб деди: бизга Ҳаммод, Қайс ибн Саъддан, у Атодан, у Ибн Аббосдан ривоят қилдики, Усома ибн Зайд деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Арафадан қайтдилар, мен эса ортларида (ҳамроҳ) эдим. У туяларини шундай ушлаб-жиловлаб борардиларки, ҳатто унинг энса-бўйни (эгар)нинг олдинги қошига тегай-тегай деб қоларди, у эса: «Эй одамлар, сокинлик ва вазминликка риоя қилинглар, чунки яхшилик туяларни қувиб-шоширишда эмас,» дердилар.