أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحْرِزُ بْنُ الْوَضَّاحِ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، - يَعْنِي ابْنَ أُمَيَّةَ - عَنْ أَبِي غَطَفَانَ بْنِ طَرِيفٍ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ لَمَّا دَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَنَقَ نَاقَتَهُ حَتَّى أَنَّ رَأْسَهَا لَيَمَسُّ وَاسِطَةَ رَحْلِهِ وَهُوَ يَقُولُ لِلنَّاسِ " السَّكِينَةَ السَّكِينَةَ " . عَشِيَّةَ عَرَفَةَ .
Бизга Муҳаммад ибн Али ибн Ҳарб хабар берди, у деди: бизга Муҳриз ибн ал-Ваззоҳ, Исмоилдан — яъни Ибн Умайядан — у Абу Ғатафон ибн Тарифдан ривоят қилиб дедики, у Ибн Аббоснинг шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (Арафадан) қайтаётганларида туяларининг жиловини шундай тортиб қисдиларки, ҳатто унинг боши эгарининг ўрта қошига тегарди, у эса одамларга: «Сокинлик (сақланглар), сокинлик!» дердилар. (Бу) Арафа кечки пайтида (эди).