أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَفَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جُحَادَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حُصَيْنٍ، أَنَّ ذَكْوَانَ، حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ حَدَّثَهُ قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ دُلَّنِي عَلَى عَمَلٍ يَعْدِلُ الْجِهَادَ قَالَ " لاَ أَجِدُهُ هَلْ تَسْتَطِيعُ إِذَا خَرَجَ الْمُجَاهِدُ تَدْخُلُ مَسْجِدًا فَتَقُومُ لاَ تَفْتُرُ وَتَصُومُ لاَ تُفْطِرُ " . قَالَ مَنْ يَسْتَطِيعُ ذَلِكَ
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Аффон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммом ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жуҳода ривоят қилди, у деди: менга Абу Ҳусайн ривоят қилдики, Заквон унга ривоят қилди, унга Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) ривоят қилди, у деди: бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Менга жиҳодга тенг келадиган бир амални кўрсатинг,» деди. У: «Мен уни топа олмайман. Мужоҳид (жиҳодга) чиққанида, сен масжидга кириб, сустлашмай (узлуксиз) намозга туришга ва оғиз очмай (узлуксиз) рўза тутишга қодирмисан?» дедилар. У: «Буни ким қила олади?» деди.