أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ، عَنْ أَبِي مَعْشَرٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، قَالَ كُنْتُ مَعَ ابْنِ مَسْعُودٍ وَهُوَ عِنْدَ عُثْمَانَ رضى الله عنه فَقَالَ عُثْمَانُ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى فِتْيَةٍ - قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ فَلَمْ أَفْهَمْ فِتْيَةً كَمَا أَرَدْتُ - فَقَالَ " مَنْ كَانَ مِنْكُمْ ذَا طَوْلٍ فَلْيَتَزَوَّجْ فَإِنَّهُ أَغَضُّ لِلْبَصَرِ وَأَحْصَنُ لِلْفَرْجِ وَمَنْ لاَ فَالصَّوْمُ لَهُ وِجَاءٌ " .
Бизга Амр ибн Зурора хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ривоят қилди, у Абу Маъшардан, у Иброҳимдан, у Алқамадан (ривоят қилдики), у деди: мен Ибн Масъуд билан бирга эдим, у эса Усмон (розияллаҳу анҳу)нинг ҳузурида эди. Шунда Усмон деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир гуруҳ йигитларнинг олдига чиқдилар — Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: мен «фитята» (йигитлар) сўзини истаганимдай яхши англамадим — ва: «Сизлардан кимнинг (уйланишга) имкони бўлса, уйлансин, чунки бу кўзни (ҳаром нарсадан) тўсишга ва авратни сақлашга кўпроқ (ёрдам беради). Кимнинг (имкони) бўлмаса, рўза унинг учун (шаҳватга) қалқондир,» дедилар.