أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَاهُ كَتَبَ إِلَى عُمَرَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَرْقَمَ الزُّهْرِيِّ يَأْمُرُهُ أَنْ يَدْخُلَ عَلَى سُبَيْعَةَ بِنْتِ الْحَارِثِ الأَسْلَمِيَّةِ فَيَسْأَلَهَا حَدِيثَهَا وَعَمَّا قَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ اسْتَفْتَتْهُ فَكَتَبَ عُمَرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ إِلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ يُخْبِرُهُ أَنَّ سُبَيْعَةَ أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا كَانَتْ تَحْتَ سَعْدِ ابْنِ خَوْلَةَ - وَهُوَ مِنْ بَنِي عَامِرِ بْنِ لُؤَىٍّ وَكَانَ مِمَّنْ شَهِدَ بَدْرًا فَتُوُفِّيَ عَنْهَا زَوْجُهَا فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ وَهِيَ حَامِلٌ - فَلَمْ تَنْشَبْ أَنْ وَضَعَتْ حَمْلَهَا بَعْدَ وَفَاتِهِ فَلَمَّا تَعَلَّتْ مِنْ نِفَاسِهَا تَجَمَّلَتْ لِلْخُطَّابِ فَدَخَلَ عَلَيْهَا أَبُو السَّنَابِلِ بْنُ بَعْكَكٍ - رَجُلٌ مِنْ بَنِي عَبْدِ الدَّارِ - فَقَالَ لَهَا مَا لِي أَرَاكِ مُتَجَمِّلَةً لَعَلَّكِ تُرِيدِينَ النِّكَاحَ إِنَّكِ وَاللَّهِ مَا أَنْتِ بِنَاكِحٍ حَتَّى تَمُرَّ عَلَيْكِ أَرْبَعَةُ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا . قَالَتْ سُبَيْعَةُ فَلَمَّا قَالَ لِي ذَلِكَ جَمَعْتُ عَلَىَّ ثِيَابِي حِينَ أَمْسَيْتُ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلْتُهُ عَنْ ذَلِكَ فَأَفْتَانِي بِأَنِّي قَدْ حَلَلْتُ حِينَ وَضَعْتُ حَمْلِي وَأَمَرَنِي بِالتَّزْوِيجِ إِنْ بَدَا لِي .
Бизга Юнус ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилиб, деди: менга Юнус хабар берди, Ибн Шиҳобдан (ривоят қилдики), Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ унга ривоят қилдики, унинг отаси Умар ибн Абдуллаҳ ибн Арқам аз-Зуҳрийга хат ёзиб, унга Субайъа бинти ал-Ҳорис ал-Асламийянинг олдига кириб, ундан воқеасини ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўраганда У унга айтган нарсани сўрашни буюрди. Умар ибн Абдуллаҳ эса Абдуллаҳ ибн Утбага хат ёзиб, хабар бердики, Субайъа унга айтди: У Саъд ибн Хавланинг — у Бану Омир ибн Луъаййдан бўлиб, Бадрда қатнашганлардан эди — никоҳида эди. Эри Видолашув ҳажида, у ҳомиладор ҳолида вафот этди. Вафотидан кўп ўтмай ҳомиласини туғди. Нифосдан поклангач, совчилар учун безанди. Сўнг унинг олдига Абус-Санобил ибн Баъкак — Бану Абдуд-Дордан бир киши — кириб, унга: «Нега сени безанган кўряпман? Балки никоҳни истарсан? Аллаҳга қасамки, сенга тўрт ой-у ўн кун ўтмагунча эрга тегишинг (жоиз) эмас,» деди. Субайъа деди: У менга буни айтгач, кечқурун кийимларимни кийиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдим ва ундан бу ҳақда сўрадим. У менга ҳомиламни туғган пайтим ҳалол бўлганим ҳақида фатво бердилар ва менга, агар хоҳласам, эрга тегишни амр қилдилар.