وَقَالَ اللَّيْثُ حَدَّثَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، أَنَّ أَبَاهُ، كَتَبَ إِلَى عُمَرَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الأَرْقَمِ الزُّهْرِيِّ، يَأْمُرُهُ أَنْ يَدْخُلَ، عَلَى سُبَيْعَةَ بِنْتِ الْحَارِثِ الأَسْلَمِيَّةِ، فَيَسْأَلَهَا عَنْ حَدِيثِهَا وَعَنْ مَا قَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ اسْتَفْتَتْهُ، فَكَتَبَ عُمَرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الأَرْقَمِ إِلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ يُخْبِرُهُ أَنَّ سُبَيْعَةَ بِنْتَ الْحَارِثِ أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا كَانَتْ تَحْتَ سَعْدِ ابْنِ خَوْلَةَ، وَهْوَ مِنْ بَنِي عَامِرِ بْنِ لُؤَىٍّ، وَكَانَ مِمَّنْ شَهِدَ بَدْرًا، فَتُوُفِّيَ عَنْهَا فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ وَهْىَ حَامِلٌ، فَلَمْ تَنْشَبْ أَنْ وَضَعَتْ حَمْلَهَا بَعْدَ وَفَاتِهِ، فَلَمَّا تَعَلَّتْ مِنْ نِفَاسِهَا تَجَمَّلَتْ لِلْخُطَّابِ، فَدَخَلَ عَلَيْهَا أَبُو السَّنَابِلِ بْنُ بَعْكَكٍ ـ رَجُلٌ مِنْ بَنِي عَبْدِ الدَّارِ ـ فَقَالَ لَهَا مَا لِي أَرَاكِ تَجَمَّلْتِ لِلْخُطَّابِ تُرَجِّينَ النِّكَاحَ فَإِنَّكِ وَاللَّهِ مَا أَنْتِ بِنَاكِحٍ حَتَّى تَمُرَّ عَلَيْكِ أَرْبَعَةُ أَشْهُرٍ وَعَشْرٌ. قَالَتْ سُبَيْعَةُ فَلَمَّا قَالَ لِي ذَلِكَ جَمَعْتُ عَلَىَّ ثِيَابِي حِينَ أَمْسَيْتُ، وَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلْتُهُ عَنْ ذَلِكَ، فَأَفْتَانِي بِأَنِّي قَدْ حَلَلْتُ حِينَ وَضَعْتُ حَمْلِي، وَأَمَرَنِي بِالتَّزَوُّجِ إِنْ بَدَا لِي. تَابَعَهُ أَصْبَغُ عَنِ ابْنِ وَهْبٍ عَنْ يُونُسَ. وَقَالَ اللَّيْثُ حَدَّثَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، وَسَأَلْنَاهُ، فَقَالَ أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ ثَوْبَانَ، مَوْلَى بَنِي عَامِرِ بْنِ لُؤَىٍّ أَنَّ مُحَمَّدَ بْنَ إِيَاسِ بْنِ الْبُكَيْرِ، وَكَانَ، أَبُوهُ شَهِدَ بَدْرًا أَخْبَرَهُ.
Лайс деди: Юнус менга айтди, Ибн Шиҳобдан, у деди: Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утба менга айтди, отаси Умар ибн Абдуллаҳ ибнул-Арқам Зуҳрийга — Субайъа бинти Ҳорис Асламиянинг олдига кириб, ундан ўз ҳадиси (аҳволи) ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан фатво сўраганида унга нима деганини сўрасин деб — ёзди. Умар ибн Абдуллаҳ ибнул-Арқам Абдуллаҳ ибн Утбага — Субайъа бинти Ҳорис унга хабар берганини — ёзди: У Саъд ибн Хавланин никоҳида эди — у Бану Омир ибн Луъайдан, Бадрда қатнашганлардан — у ундан (Субайъадан) Видолашув ҳажида вафот этди, у (Субайъа) ҳомиладор эди. Унинг вафотидан кейин кўп ўтмай ҳомиласини туғди. Нифосидан покланганида, совчиларга (уйланмоқчилар) чиройланди (безанди). Унин олдига Абус-Санобил ибн Баъкак — Бану Абдиддордан бир киши — кирди ва унга: «Сенга нима бўлган, сен совчиларга чиройланганликни кўраяпман, никоҳни умид қиляпсанми? Аллаҳга қасам, сен сенга тўрт ой ўн (кун) ўтмагунча никоҳга турувчи (уйланувчи) эмассан», деди. Субайъа: У менга буни айтганида, оқшом бўлганида кийимларимни ўзимга тўпладим (кийиндим) ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга келдим ва ундан буни сўрадим. У менга — ҳомиламни туғган пайтимда ҳалол (никоҳ раво) бўлиб кетганим ҳақида фатво берди ва менга — агар менга (уйланишга киши) кўринса — уйланишни буюрди, деди. Унга Асбағ Ибн Ваҳбдан, Юнусдан мутобаъат қилди. Лайс деди: Юнус менга айтди, Ибн Шиҳобдан, биз ундан сўрадик, у: Менга Муҳаммад ибн Абдураҳмон ибн Савбон — Бану Омир ибн Луъайнинг мавлоси — хабар берди: Муҳаммад ибн Иёс ибнул-Букайр — отаси Бадрда қатнашган эди — унга хабар берди, деди.