أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ حَدَّثَنِي زَيْدُ بْنُ أَبِي أُنَيْسَةَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ مُسْلِمٍ الزُّهْرِيِّ، قَالَ كَتَبَ إِلَيْهِ يَذْكُرُ أَنَّ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ حَدَّثَهُ أَنَّ زُفَرَ بْنَ أَوْسِ بْنِ الْحَدَثَانِ النَّصْرِيَّ حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا السَّنَابِلِ بْنَ بَعْكَكِ بْنِ السَّبَّاقِ قَالَ لِسُبَيْعَةَ الأَسْلَمِيَّةِ لاَ تَحِلِّينَ حَتَّى يَمُرَّ عَلَيْكِ أَرْبَعَةُ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا أَقْصَى الأَجَلَيْنِ . فَأَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَتْهُ عَنْ ذَلِكَ فَزَعَمَتْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَفْتَاهَا أَنْ تَنْكِحَ إِذَا وَضَعَتْ حَمْلَهَا وَكَانَتْ حُبْلَى فِي تِسْعَةِ أَشْهُرٍ حِينَ تُوُفِّيَ زَوْجُهَا وَكَانَتْ تَحْتَ سَعْدِ ابْنِ خَوْلَةَ فَتُوُفِّيَ فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَنَكَحَتْ فَتًى مِنْ قَوْمِهَا حِينَ وَضَعَتْ مَا فِي بَطْنِهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Ваҳб хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Салама ривоят қилиб, деди: менга Абу Абдурраҳим ривоят қилиб, деди: менга Зайд ибн Абу Унайса ривоят қилди, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Муҳаммад ибн Муслим аз-Зуҳрийдан (ривоят қилдики), у (Зуҳрий) унга хат ёзиб зикр қилдики, Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ унга ривоят қилдики, Зуфар ибн Авс ибн ал-Ҳадасон ан-Насрий унга ривоят қилдики, Абус-Санобил ибн Баъкак ибн ас-Саббоқ Субайъа ал-Асламийяга: «Сенга тўрт ой-у ўн кун — икки муддатнинг энг узоғи — ўтмагунча ҳалол бўлмайсан,» деди. Сўнг у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, ундан бу ҳақда сўради. У (Субайъа) айтишича, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга ҳомиласини туғган пайтда эрга тегиши мумкинлиги ҳақида фатво бердилар. У эри вафот этган пайтда тўққиз ойлик ҳомиладор эди ва Саъд ибн Хавланинг никоҳида эди. (Саъд) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга Видолашув ҳажида вафот этди. У эса қорнидагини туғган пайтда ўз қавмидан бир йигитга турмушга чиқди.