أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ بْنُ الْوَلِيدِ، قَالَ حَدَّثَنَى شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنِي حُمَيْدٌ الطَّوِيلُ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ سَابَقَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْرَابِيٌّ فَسَبَقَهُ فَكَأَنَّ أَصْحَابَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَجَدُوا فِي أَنْفُسِهِمْ مِنْ ذَلِكَ فَقِيلَ لَهُ فِي ذَلِكَ فَقَالَ " حَقٌّ عَلَى اللَّهِ أَنْ لاَ يَرْفَعَ شَىْءٌ نَفْسَهُ فِي الدُّنْيَا إِلاَّ وَضَعَهُ اللَّهُ " .
Менга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир хабар бериб, деди: бизга Бақийя ибн ал-Валид ривоят қилди, у деди: менга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Ҳумайд ат-Тавил, Анас ибн Моликдан ривоят қилди, у деди: «Бир аъробий Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан пойга қилди ва у кишини ўзиб кетди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашоблари ундан кўнгилларида (оғирлик) топгандек (хафа бўлгандек) бўлишди. У кишига бу ҳақда гапирилганда: «Аллаҳнинг ҳузурида шу ҳақдирки, дунёда бирор нарса ўзини кўтарса, Аллаҳ албатта уни (яна) пастга туширади,» дедилар.»