أَخْبَرَنَا الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّا بْنِ دِينَارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ شَيْبَانَ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي جَابِرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ أَبَاهُ، اسْتُشْهِدَ يَوْمَ أُحُدٍ وَتَرَكَ سِتَّ بَنَاتٍ وَتَرَكَ عَلَيْهِ دَيْنًا فَلَمَّا حَضَرَ جُدَادُ النَّخْلِ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ قَدْ عَلِمْتَ أَنَّ وَالِدِي اسْتُشْهِدَ يَوْمَ أُحُدٍ وَتَرَكَ دَيْنًا كَثِيرًا وَإِنِيِّ أُحِبُّ أَنْ يَرَاكَ الْغُرَمَاءُ. قَالَ " اذْهَبْ فَبَيْدِرْ كُلَّ تَمْرٍ عَلَى نَاحِيَةٍ ". فَفَعَلْتُ ثُمَّ دَعَوْتُهُ فَلَمَّا نَظَرُوا إِلَيْهِ كَأَنَّمَا أُغْرُوا بِي تِلْكَ السَّاعَةَ فَلَمَّا رَأَى مَا يَصْنَعُونَ أَطَافَ حَوْلَ أَعْظَمِهَا بَيْدَرًا ثَلاَثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ جَلَسَ عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " ادْعُ أَصْحَابَكَ ". فَمَا زَالَ يَكِيلُ لَهُمْ حَتَّى أَدَّى اللَّهُ أَمَانَةَ وَالِدِي وَأَنَا رَاضٍ أَنْ يُؤَدِّيَ اللَّهُ أَمَانَةَ وَالِدِي لَمْ تَنْقُصْ تَمْرَةً وَاحِدَةً.
Бизга ал-Қосим ибн Закариё ибн Динор хабар берди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ривоят қилди, у Шайбондан, у Фиросдан, у аш-Шаъбийдан (ривоят қилди), у деди: менга Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо) ривоят қилдики, унинг отаси Уҳуд куни шаҳид бўлди ва олти қиз ҳамда ўз зиммасида қарз қолдирди. Хурмони териш вақти келганида, мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келдим ва: «Биласизки, отам Уҳуд куни шаҳид бўлди ва кўп қарз қолдирди, мен қарздорлар сизни кўришларини истайман,» дедим. У: «Бориб, ҳар хил хурмони алоҳида томонга уйиб қўй,» дедилар. Мен шундай қилдим, сўнг у кишини чақирдим. (Қарздорлар) уни кўрганларида, ўша пайт гўё менга (қаттиқлик билан) қисталгандек эдилар. У уларнинг қилаётганини кўргач, энг катта уюм атрофини уч марта айланиб чиқдилар, сўнг унинг устига ўтирдилар, кейин: «Шерикларингни (қарздорларни) чақир,» дедилар. Сўнг уларга ўлчаб бера бошладилар, ҳатто Аллаҳ отамнинг омонатини (қарзини) адо этди ва мен отамнинг омонатини Аллаҳ адо этишидан рози эдим — бир дона хурмо ҳам камаймади.