أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يُونُسَ بْنِ مُحَمَّدٍ، - حَرَمِيٌّ - قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ أَبِي عَمَّارٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ لِيَهُودِيٍّ عَلَى أَبِي تَمْرٌ فَقُتِلَ يَوْمَ أُحُدٍ وَتَرَكَ حَدِيقَتَيْنِ وَتَمْرُ الْيَهُودِيِّ يَسْتَوْعِبُ مَا فِي الْحَدِيقَتَيْنِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هَلْ لَكَ أَنْ تَأْخُذَ الْعَامَ نِصْفَهُ وَتُؤَخِّرَ نِصْفَهُ ". فَأَبَى الْيَهُودِيُّ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هَلْ لَكَ أَنْ تَأْخُذَ الْجُدَادَ ". فَآذِنِّي فَآذَنْتُهُ فَجَاءَ هُوَ وَأَبُو بَكْرٍ فَجَعَلَ يُجَدُّ وَيُكَالُ مِنْ أَسْفَلِ النَّخْلِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْعُو بِالْبَرَكَةِ حَتَّى وَفَيْنَاهُ جَمِيعَ حَقِّهِ مِنْ أَصْغَرِ الْحَدِيقَتَيْنِ - فِيمَا يَحْسِبُ عَمَّارٌ - ثُمَّ أَتَيْتُهُمْ بِرُطَبٍ وَمَاءٍ فَأَكَلُوا وَشَرِبُوا ثُمَّ قَالَ " هَذَا مِنَ النَّعِيمِ الَّذِي تُسْأَلُونَ عَنْهُ ".
Бизга Иброҳим ибн Юнус ибн Муҳаммад — Ҳарамий — хабар берди, у деди: бизга отам ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Аммор ибн Абу Аммордан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (розияллаҳу анҳу ривоят қилди), у деди: бир яҳудийнинг отам зиммасида (ҳақи бўлган) хурмоси бор эди. У Уҳуд куни қатл этилди ва иккита боғ қолдирди, яҳудийнинг хурмоси (ҳақи) эса икки боғдаги (ҳосил)нинг ҳаммасини қамраб оларди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Шу йил ярмини олиб, ярмини кейинга қолдирасанми?» дедилар. Яҳудий эса рад этди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «(Ҳосилни) териб (берсам), оласанми?» дедилар. «Менга билдир,» (дедилар). Мен у кишига билдирдим. Сўнг у ва Абу Бакр келдилар. (Ҳосил) терила бошланди ва хурмонинг пастидан ўлчаб берила бошланди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса барака дуосини қилардилар, ҳатто биз унинг бутун ҳақини — Амморнинг ҳисоблашича — икки боғнинг кичигидан адо этдик. Сўнг мен уларга янги хурмо ва сув олиб келдим, улар едилар ва ичдилар, кейин у: «Бу сиз сўраладиган неъматлардандир,» дедилар.