أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ، وَعَاصِمٍ، وَجَامِعٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي غَرَزَةَ، قَالَ كُنَّا نَبِيعُ بِالْبَقِيعِ فَأَتَانَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكُنَّا نُسَمَّى السَّمَاسِرَةَ فَقَالَ " يَا مَعْشَرَ التُّجَّارِ " . فَسَمَّانَا بِاسْمٍ هُوَ خَيْرٌ مِنِ اسْمِنَا ثُمَّ قَالَ " إِنَّ هَذَا الْبَيْعَ يَحْضُرُهُ الْحَلِفُ وَالْكَذِبُ فَشُوبُوهُ بِالصَّدَقَةِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Язид хабар бериб (деди), Суфёндан, у Абдулмалик, Осим ва Жомиъдан, улар Абу Воилдан, у Қайс ибн Абу Ғаразадан (ривоят қилдики), у деди: «Биз Бақиъда савдо қилар эдик, шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) олдимизга келдилар. Бизни самосира (даллоллар) деб аташарди. У: «Эй савдогарлар жамоаси!» дедилар ва бизни ўз исмимиздан кўра яхшироқ бир исм билан атадилар. Сўнг: «Албатта, бу савдода қасам ва ёлғон ҳозир бўлади, бас, уни садақа билан аралаштиринглар,» дедилар.»