أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْخَلَنْجِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ سُعَيْرٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها قَالَتْ أَغَارَ قَوْمٌ عَلَى لِقَاحِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخَذَهُمْ فَقَطَّعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَلَ أَعْيُنَهُمْ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ал-Халанжий хабар берди, у деди: бизга Молик ибн Суайр ривоят қилди, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Бир қавм Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг сутлик туяларига бостириб кирди. Шунда у (Набий) уларни тутиб, қўл-оёқларини кесди ва кўзларини ўйди.»