أَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، وَعَامِرُ بْنُ مُصْعَبٍ، أَنَّهُمَا سَمِعَا أَبَا الْمِنْهَالِ، يَقُولُ سَأَلْتُ الْبَرَاءَ بْنَ عَازِبٍ وَزَيْدَ بْنَ أَرْقَمَ فَقَالاَ كُنَّا تَاجِرَيْنِ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلْنَا نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الصَّرْفِ فَقَالَ " إِنْ كَانَ يَدًا بِيَدٍ فَلاَ بَأْسَ وَإِنْ كَانَ نَسِيئَةً فَلاَ يَصْلُحُ " .
Менга Иброҳим ибн ал-Ҳасан хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: ибн Журайж деди: менга Амр ибн Динор ва Омир ибн Мусъаб хабар бердики, улар иккиси Абул-Минҳолнинг шундай деётганини эшитди: мен Баро ибн Озиб ва Зайд ибн Арқамдан сўрадим. Улар иккиси деди: биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) даврида икки савдогар эдик, шунда биз Аллаҳнинг Набийи (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сарф (пул алмаштириш) ҳақида сўрадик. У: «Агар қўлма-қўл бўлса, зарар йўқ; агар насия бўлса, жоиз бўлмайди,» дедилар.