أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي الْمِنْهَالِ، قَالَ بَاعَ شَرِيكٌ لِي وَرِقًا بِنَسِيئَةٍ فَجَاءَنِي فَأَخْبَرَنِي فَقُلْتُ، هَذَا لاَ يَصْلُحُ . فَقَالَ قَدْ وَاللَّهِ بِعْتُهُ فِي السُّوقِ وَمَا عَابَهُ عَلَىَّ أَحَدٌ فَأَتَيْتُ الْبَرَاءَ بْنَ عَازِبٍ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ قَدِمَ عَلَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ وَنَحْنُ نَبِيعُ هَذَا الْبَيْعَ فَقَالَ " مَا كَانَ يَدًا بِيَدٍ فَلاَ بَأْسَ وَمَا كَانَ نَسِيئَةً فَهُوَ رِبًا " . ثُمَّ قَالَ لِي ائْتِ زَيْدَ بْنَ أَرْقَمَ فَأَتَيْتُهُ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ مِثْلَ ذَلِكَ .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, Суфёндан, у Амрдан, у Абул-Минҳолдан (ривоят қилдики), у деди: менинг шеригим кумушни насияга сотди-да, олдимга келиб менга хабар берди. Мен: «Бу жоиз эмас,» дедим. У: «Аллаҳга қасамки, мен уни бозорда сотдим ва ҳеч ким буни менга айб қилмади,» деди. Шунда мен Баро ибн Озибнинг олдига келдим ва ундан сўрадим. У деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг ёнимизга Мадинага келдилар, биз эса шу (каби) олди-сотдини қилар эдик. Шунда у: «Қўлма-қўл бўлгани (сотувда) зарар йўқ, насия бўлгани эса рибодир,» дедилар. Сўнг у менга: «Зайд ибн Арқамнинг олдига бор,» деди. Мен унинг олдига келдим ва ундан сўрадим, у ҳам худди шундай деди.