أَخْبَرَنَا بِشْرُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مُرَّةَ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَحِلُّ دَمُ امْرِئٍ مُسْلِمٍ إِلاَّ بِإِحْدَى ثَلاَثٍ النَّفْسُ بِالنَّفْسِ وَالثَّيِّبُ الزَّانِي وَالتَّارِكُ دِينَهُ الْمُفَارِقُ " .
Бизга Бишр ибн Холид хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, Шуъбадан, у Сулаймондан, у деди: мен Абдуллаҳ ибн Муррани эшитдим, у Масруқдан, у Абдуллаҳдан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у дедилар: «Мусулмон кишининг қони фақат уч (сабаб)дан бири билангина ҳалол бўлади: жонга жон (қасос), зино қилган турмуш кўрган (киши) ва динини тарк этиб (жамоатдан) ажралиб чиққан киши,» дедилар.