أَخْبَرَنَا الْهَيْثَمُ بْنُ مَرْوَانَ بْنِ الْهَيْثَمِ بْنِ عِمْرَانَ الْعَنْسِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكَّارِ بْنِ بِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ أَرْقَمَ، قَالَ حَدَّثَنِي الزُّهْرِيُّ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَتَبَ إِلَى أَهْلِ الْيَمَنِ بِكِتَابٍ فِيهِ الْفَرَائِضُ وَالسُّنَنُ وَالدِّيَاتُ وَبَعَثَ بِهِ مَعَ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ فَقُرِئَ عَلَى أَهْلِ الْيَمَنِ هَذِهِ نُسْخَتُهُ فَذَكَرَ مِثْلَهُ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ " وَفِي الْعَيْنِ الْوَاحِدَةِ نِصْفُ الدِّيَةِ وَفِي الْيَدِ الْوَاحِدَةِ نِصْفُ الدِّيَةِ وَفِي الرِّجْلِ الْوَاحِدَةِ نِصْفُ الدِّيَةِ " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَهَذَا أَشْبَهُ بِالصَّوَابِ وَاللَّهُ أَعْلَمُ وَسُلَيْمَانُ بْنُ أَرْقَمَ مَتْرُوكُ الْحَدِيثِ وَقَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ يُونُسُ عَنِ الزُّهْرِيِّ مُرْسَلاً .
Бизга ал-Ҳайсам ибн Марвон ибнул-Ҳайсам ибн Имрон ал-Ансий хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Баккор ибн Билол ривоят қилди, деди: бизга Яҳё ривоят қилди, деди: бизга Сулаймон ибн Арқам ривоят қилди, деди: менга аз-Зуҳрий ривоят қилди, у Абу Бакр ибн Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳазмдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Яман аҳлига ичида фарзлар, суннатлар ва диятлар бўлган бир мактуб ёзиб, уни Амр ибн Ҳазм билан жўнатдилар ва у Яман аҳлига ўқиб берилди. Мана унинг нусхаси. Кейин у худди шунингдек (олдинги ривоятдек) зикр қилди, фақат у: «Битта кўз(да) диятнинг ярми, битта қўл(да) диятнинг ярми, битта оёқ(да) диятнинг ярми,» деди. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Ва бу (ривоят) тўғрироққа ўхшашроқдир, Аллаҳ аълам. Сулаймон ибн Арқам эса ҳадиси тарк қилинган (рови)дир. Бу ҳадисни Юнус аз-Зуҳрийдан мурсал қилиб ривоят қилган.