أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَخْرَمَةُ بْنُ بُكَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، قَالَ رَأَيْتُ مُعَاوِيَةَ بْنَ أَبِي سُفْيَانَ عَلَى الْمِنْبَرِ وَمَعَهُ فِي يَدِهِ كُبَّةٌ مِنْ كُبَبِ النِّسَاءِ مِنْ شَعْرٍ فَقَالَ مَا بَالُ الْمُسْلِمَاتِ يَصْنَعْنَ مِثْلَ هَذَا إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " أَيُّمَا امْرَأَةٍ زَادَتْ فِي رَأْسِهَا شَعْرًا لَيْسَ مِنْهُ فَإِنَّهُ زُورٌ تَزِيدُ فِيهِ " .
Бизга Аҳмад ибн Амр ибн ас-Сарҳ хабар бериб, деди: бизга Ибн Ваҳб хабар бериб, деди: менга Махрама ибн Букайр, отасидан, у Саъийд ал-Мақбурийдан хабар берди, у деди: мен Муъовия ибн Абу Суфённи минбарда, қўлида аёллар (тақадиган) соч туртмаси (калаваси)дан бир калава билан кўрдим. У деди: «Мусулмон аёлларга нима бўлдики, шундай қиладилар? Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Қайси аёл ўз бошига ўзиникидан бўлмаган соч қўшса, бу унинг қўшган ёлғони (сохталиги)дир.»