أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيُّ، أَنَّ رَجُلاً، مِمَّنْ أَدْرَكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَبِسَ خَاتَمًا مِنْ ذَهَبٍ نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَحَدِيثُ يُونُسَ أَوْلَى بِالصَّوَابِ مِنْ حَدِيثِ النُّعْمَانِ .
Бизга Аҳмад ибн Амр ибн ас-Сарҳ хабар бериб, деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у деди: менга Юнус хабар берди, Ибн Шиҳобдан, у деди: менга Абу Идрис ал-Хавлоний хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етишган кишилардан бири олтиндан (ясалган) узук тақиб юрди — шунга ўхшаш (ривоят). Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Юнуснинг ҳадиси Нуъмоннинг ҳадисидан тўғриликка яқинроқдир.