أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعْدُ بْنُ أَوْسٍ، قَالَ حَدَّثَنِي بِلاَلُ بْنُ يَحْيَى، أَنَّ شُتَيْرَ بْنَ شَكَلٍ، أَخْبَرَهُ عَنْ أَبِيهِ، شَكَلِ بْنِ حُمَيْدٍ قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ عَلِّمْنِي تَعَوُّذًا أَتَعَوَّذُ بِهِ فَأَخَذَ بِيَدِي ثُمَّ قَالَ " قُلْ أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ سَمْعِي وَشَرِّ بَصَرِي وَشَرِّ لِسَانِي وَشَرِّ قَلْبِي وَشَرِّ مَنِيِّي " . قَالَ حَتَّى حَفِظْتُهَا قَالَ سَعْدٌ وَالْمَنِيُّ مَاؤُهُ . خَالَفَهُ وَكِيعٌ فِي لَفْظِهِ .
Бизга Ҳусайн ибн Ишоқ хабар берди, у деди: бизга Абу Нуайм хабар берди, у деди: бизга Саъд ибн Авс ривоят қилди, у деди: менга Билол ибн Яҳё ривоят қилдики, Шутайр ибн Шакал унга отаси Шакал ибн Ҳумайддан хабар берди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурларига келдим ва: «Эй Аллаҳнинг Набийси, менга паноҳ сўрайдиган (бир дуони) ўргатинг,» дедим. Шунда у қўлимдан ушладилар, сўнг: «Айтгин: Қулоқимнинг ёмонлигидан, кўзимнинг ёмонлигидан, тилимнинг ёмонлигидан, қалбимнинг ёмонлигидан ва манийимнинг (жинсий аъзойимнинг) ёмонлигидан Сенга паноҳ сўрайман,» дедилар. У (Шакал): токи уни ёдлаб олгунимча (такрорладилар), деди. Саъд деди: маний дегани унинг сувидир. Вакииъ унинг лафзида (сўзларида) унга мухолиф келди.