أَخْبَرَنَا قُرَيْشُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ أَنْبَأَنَا الْحُسَيْنُ، قَالَ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الدُّبَّاءِ وَالْحَنْتَمِ وَالنَّقِيرِ وَالْمُزَفَّتِ .
Бизга Қурайш ибн Абдурраҳмон хабар берди, у деди: бизга Алий ибн ал-Ҳасан хабар берди, у деди: бизга ал-Ҳусайн хабар берди, у деди: менга Муҳаммад ибн Зиёд ривоят қилди, у деди: мен Абу Ҳурайрадан эшитдимки, у шундай дерди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дуббо (қовоқ идиш), ҳантам (яшил кўза), нақир (ўйиб ясалган ёғоч идиш) ва музаффат (смола сурилган идиш)дан қайтардилар.»