أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي حَرْمَلَةَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، أَنَّهُ سَأَلَ عَائِشَةَ عَنِ السَّجْدَتَيْنِ اللَّتَيْنِ، كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّيهِمَا بَعْدَ الْعَصْرِ فَقَالَتْ إِنَّهُ كَانَ يُصَلِّيهِمَا قَبْلَ الْعَصْرِ ثُمَّ إِنَّهُ شُغِلَ عَنْهُمَا أَوْ نَسِيَهُمَا فَصَلاَّهُمَا بَعْدَ الْعَصْرِ وَكَانَ إِذَا صَلَّى صَلاَةً أَثْبَتَهَا .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Абу Ҳармала ривоят қилди, Абу Саламадан (ривоят қилдики), у Оишадан (розияллаҳу анҳо) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) асрдан кейин ўқир бўлган икки сажда (ракаат) ҳақида сўради. Шунда у деди: «Аслида У уларни асрдан олдин ўқир эдилар, сўнг У улардан банд бўлдилар ёки уларни унутдилар, шу сабабли уларни асрдан кейин ўқидилар. У бир намозни ўқисалар, уни доимий қилар эдилар.»