حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، عَنِ الْحَارِثِ بْنِ شُبَيْلٍ، عَنْ أَبِي عَمْرٍو الشَّيْبَانِيِّ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ، قَالَ كُنَّا نَتَكَلَّمُ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الصَّلاَةِ يُكَلِّمُ الرَّجُلُ مِنَّا صَاحِبَهُ إِلَى جَنْبِهِ حَتَّى نَزَلَتْ : (وَقُومُوا لِلَّهِ قَانِتِينَ ) فَأُمِرْنَا بِالسُّكُوتِ وَنُهِينَا عَنِ الْكَلاَمِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَمُعَاوِيَةَ بْنِ الْحَكَمِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ . قَالُوا إِذَا تَكَلَّمَ الرَّجُلُ عَامِدًا فِي الصَّلاَةِ أَوْ نَاسِيًا أَعَادَ الصَّلاَةَ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَابْنِ الْمُبَارَكِ وَأَهْلِ الْكُوفَةِ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِذَا تَكَلَّمَ عَامِدًا فِي الصَّلاَةِ أَعَادَ الصَّلاَةَ وَإِنْ كَانَ نَاسِيًا أَوْ جَاهِلاً أَجْزَأَهُ . وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Абу Холид хабар берди, ал-Ҳорис ибн Шубайлдан, у Абу Амр аш-Шайбонийдан, у Зайд ибн Арқамдан (ривоят қилдики), у деди: биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) орқасида намозда гаплашар эдик; биздан бири ёнидаги шеригига гапирар эди, ҳатто «Ва Аллаҳ учун бўйсунувчи бўлиб (қоим) туринглар» (Бақара сураси, 238) (ояти) нозил бўлди. Шундан кейин биз сукут сақлашга буюрилдик ва гапиришдан қайтарилдик. (Термизий) деди: бу бобда ибн Масъуд ва Муовия ибн ал-Ҳакамдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Зайд ибн Арқамнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Аксар илм аҳли ҳузурида амал шунга. Улар: «Киши намозда атайин ёки унутиб гапирса, намозни қайтадан ўқийди,» дедилар; бу Суфён ас-Саврий, ибн ал-Муборак ва Куфа аҳлининг сўзидир. Уларнинг баъзилари эса: «Намозда атайин гапирса, намозни қайтадан ўқийди; унутган ёки билмаган бўлса, унга кифоя қилади,» деди; Шофеий шундай дейди.