أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي الْوَلِيدُ بْنُ الْعَيْزَارِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عَمْرٍو الشَّيْبَانِيَّ، يَقُولُ حَدَّثَنَا صَاحِبُ، هَذِهِ الدَّارِ وَأَشَارَ إِلَى دَارِ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَىُّ الْعَمَلِ أَحَبُّ إِلَى اللَّهِ تَعَالَى قَالَ " الصَّلاَةُ عَلَى وَقْتِهَا وَبِرُّ الْوَالِدَيْنِ وَالْجِهَادُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга ал-Валид ибн ал-Айзор хабар берди, у деди: Мен Абу Амр аш-Шайбонийни шундай деяётганини эшитдим: бизга шу уйнинг эгаси ривоят қилди — ва Абдуллаҳнинг уйига ишора қилди — у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Қайси амал Аллаҳ таолога энг маҳбуброқ?» деб сўрадим. У: «Ўз вақтида (ўқилган) намоз, ота-онага яхшилик қилиш ва Аллаҳ азза ва жалла йўлида жиҳод қилиш,» дедилар.