أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الْحَكَمِ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ اللَّيْثِ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنِ ابْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ مَخْرَمَةَ بْنِ سُلَيْمَانَ، أَنَّ كُرَيْبًا، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَخْبَرَهُ قَالَ سَأَلْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ قُلْتُ كَيْفَ كَانَتْ صَلاَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِاللَّيْلِ فَوَصَفَ أَنَّهُ صَلَّى إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً بِالْوِتْرِ ثُمَّ نَامَ حَتَّى اسْتَثْقَلَ فَرَأَيْتُهُ يَنْفُخُ وَأَتَاهُ بِلاَلٌ فَقَالَ الصَّلاَةُ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَقَامَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَصَلَّى بِالنَّاسِ وَلَمْ يَتَوَضَّأْ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Абдулҳакам хабар берди, у Шуайбдан, у ал-Лайсдан (ривоят қилди), у деди: бизга Холид ривоят қилди, у Ибн Абу Ҳилолдан, у Махрама ибн Сулаймондан (ривоят қилдики), Ибн Аббоснинг озод қилинган қули Курайб унга хабар бериб деди: «Мен Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан сўраб: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кечаси (ўқиган) намозлари қандай бўлар эди?» дедим. У тасвирлаб (айтдики), у (Набий) витр билан ўн бир ракат ўқидилар, сўнг қаттиқ ухлаб кетгунча ухладилар, мен у кишининг (ухлаб) нафас олаётганларини кўрдим. Сўнг Билол (розияллаҳу анҳу) у кишининг олдиларига келиб: «Намоз, эй Расулуллаҳ!» деди. Шунда (Набий) туриб, икки ракат ўқидилар ва одамларга (имом бўлиб) намоз ўқидилар, таҳорат олмадилар.»