أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حَازِمِ بْنِ دِينَارٍ، أَنَّ رِجَالاً، أَتَوْا سَهْلَ بْنَ سَعْدٍ السَّاعِدِيَّ وَقَدِ امْتَرَوْا فِي الْمِنْبَرِ مِمَّ عُودُهُ فَسَأَلُوهُ عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ وَاللَّهِ إِنِّي لأَعْرِفُ مِمَّ هُوَ وَلَقَدْ رَأَيْتُهُ أَوَّلَ يَوْمٍ وُضِعَ وَأَوَّلَ يَوْمٍ جَلَسَ عَلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَرْسَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى فُلاَنَةَ امْرَأَةٍ قَدْ سَمَّاهَا سَهْلٌ " أَنْ مُرِي غُلاَمَكِ النَّجَّارَ أَنْ يَعْمَلَ لِي أَعْوَادًا أَجْلِسُ عَلَيْهِنَّ إِذَا كَلَّمْتُ النَّاسَ " . فَأَمَرَتْهُ فَعَمِلَهَا مِنْ طَرْفَاءِ الْغَابَةِ ثُمَّ جَاءَ بِهَا فَأَرْسَلَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَ بِهَا فَوُضِعَتْ هَا هُنَا ثُمَّ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَقِيَ فَصَلَّى عَلَيْهَا وَكَبَّرَ وَهُوَ عَلَيْهَا ثُمَّ رَكَعَ وَهُوَ عَلَيْهَا ثُمَّ نَزَلَ الْقَهْقَرَى فَسَجَدَ فِي أَصْلِ الْمِنْبَرِ ثُمَّ عَادَ فَلَمَّا فَرَغَ أَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ فَقَالَ " يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّمَا صَنَعْتُ هَذَا لِتَأْتَمُّوا بِي وَلِتَعَلَّمُوا صَلاَتِي " .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Яъқуб ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: менга Абу Ҳозим ибн Динор ривоят қилдики: баъзи кишилар Саҳл ибн Саъд ас-Соидийнинг олдига келишди. Улар минбар нимадан, ёғочи нимадан экани ҳақида тортишиб қолган эдилар, шу ҳақда ундан сўрашди. У деди: «Аллаҳга қасамки, мен у нимадан эканини биламан. Мен уни қўйилган илк куни ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга ўтирган илк кунини кўрганман. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фалон аёлга — Саҳл унинг исмини айтди — киши юбориб: «Нажжор (дурадгор) ғуломингга буюр, менга ёғочлардан, одамларга гапирганимда устига ўтирадиган (минбар) ясаб берсин,» дедилар. Бас, у (аёл) унга буюрди, у эса уни ботқоқлик юлғунидан ясади, сўнг уни келтирди. Шунда у (аёл) уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га юборди. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буюрдилар, бас у шу ерга қўйилди. Сўнг мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни кўрдим: у унга чиқиб, устида намоз ўқидилар, устида туриб такбир айтдилар, сўнг устида туриб руку қилдилар, сўнг орқага тушиб минбарнинг тагида сажда қилдилар, сўнг яна (юқорига) қайтдилар. Тугатгач, одамларга юзланиб: «Эй одамлар, мен буни фақат сиз менга эргашишингиз ва намозимни ўрганишингиз учун қилдим,» дедилар.»