حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُنْكَحُ الثَّيِّبُ حَتَّى تُسْتَأْمَرَ وَلاَ تُنْكَحُ الْبِكْرُ حَتَّى تُسْتَأْذَنَ وَإِذْنُهَا الصُّمُوتُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَعَائِشَةَ وَالْعُرْسِ بْنِ عَمِيرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّ الثَّيِّبَ لاَ تُزَوَّجُ حَتَّى تُسْتَأْمَرَ وَإِنْ زَوَّجَهَا الأَبُ مِنْ غَيْرِ أَنْ يَسْتَأْمِرَهَا فَكَرِهَتْ ذَلِكَ فَالنِّكَاحُ مَفْسُوخٌ عِنْدَ عَامَّةِ أَهْلِ الْعِلْمِ . وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي تَزْوِيجِ الأَبْكَارِ إِذَا زَوَّجَهُنَّ الآبَاءُ فَرَأَى أَكْثَرُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَهْلِ الْكُوفَةِ وَغَيْرِهِمْ أَنَّ الأَبَ إِذَا زَوَّجَ الْبِكْرَ وَهِيَ بَالِغَةٌ بِغَيْرِ أَمْرِهَا فَلَمْ تَرْضَ بِتَزْوِيجِ الأَبِ فَالنِّكَاحُ مَفْسُوخٌ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْمَدِينَةِ تَزْوِيجُ الأَبِ عَلَى الْبِكْرِ جَائِزٌ وَإِنْ كَرِهَتْ ذَلِكَ . وَهُوَ قَوْلُ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ .
Бизга Исъҳоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Юсуф хабар берди, бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тул аёл сўралмагунча (унинг розилиги олинмагунча) никоҳланмайди, бокира қиз изни сўралмагунча никоҳланмайди, унинг изни эса сукут (сақлаш)дир,» дедилар. (Термизий) деди: Бу бобда Умар, Ибн Аббос, Оиша ва ал-Урс ибн Амирадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу (масалада) амал илм аҳли наздида шундайки, тул аёл сўралмагунча (унинг розилиги олинмагунча) турмушга берилмайди. Агар отаси уни сўрамасдан турмушга берса-ю, у эса буни ёқтирмаса, умумий илм аҳли наздида никоҳ бекор (фасх) қилинади. Илм аҳли бокира қизларни оталари турмушга бериши (масаласида) ихтилоф қилган. Куфа аҳли ва бошқалардан бўлган илм аҳлининг аксарияти: «Агар ота балоғатга етган бокира қизни унинг амрисиз турмушга берса-ю, у эса отанинг турмушга беришига рози бўлмаса, никоҳ бекор (фасх) қилинади,» деб ҳисоблаган. Мадина аҳлининг баъзилари: «Отанинг бокира қиз устидан турмушга бериши жоиздир, гарчи у буни ёқтирмаса ҳам,» деган. Бу Молик ибн Анас, аш-Шофеий, Аҳмад ва Исъҳоқнинг сўзидир.