حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ، وَهُوَ الدَّسْتَوَائِيُّ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَأَى امْرَأَةً فَدَخَلَ عَلَى زَيْنَبَ فَقَضَى حَاجَتَهُ وَخَرَجَ وَقَالَ " إِنَّ الْمَرْأَةَ إِذَا أَقْبَلَتْ أَقْبَلَتْ فِي صُورَةِ شَيْطَانٍ فَإِذَا رَأَى أَحَدُكُمُ امْرَأَةً فَأَعْجَبَتْهُ فَلْيَأْتِ أَهْلَهُ فَإِنَّ مَعَهَا مِثْلَ الَّذِي مَعَهَا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرٍ حَدِيثٌ صَحِيحٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَهِشَامٌ الدَّسْتَوَائِيُّ هُوَ هِشَامُ بْنُ سَنْبَرٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдул-Аъло ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ибн Абу Абдуллаҳ — у ад-Даставоийдир — ривоят қилди, у Абуз-Зубайрдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилдики): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир аёлни кўрдилар, сўнг Зайнабнинг олдига кириб, ҳожатларини адо этдилар ва чиқиб: «Албатта аёл олдинга (юзланиб) келганда, шайтон суратида келади. Бас, қачон бирингиз бир аёлни кўриб, у уни қизиқтирса, аҳлига (хотинига) келсин, чунки у (хотини)да ҳам у (аёл)даги каби нарса бор,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Ибн Масъуддан ҳам (ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: Жобирнинг ҳадиси саҳиҳ ҳасан ғарибдир. Ҳишом ад-Даставоий — у Ҳишом ибн Санбардир.