حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ حُرَيْثٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ رُبَّمَا اغْتَسَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْجَنَابَةِ ثُمَّ جَاءَ فَاسْتَدْفَأَ بِي فَضَمَمْتُهُ إِلَىَّ وَلَمْ أَغْتَسِلْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لَيْسَ بِإِسْنَادِهِ بَأْسٌ . وَهُوَ قَوْلُ غَيْرِ وَاحِدٍ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالتَّابِعِينَ أَنَّ الرَّجُلَ إِذَا اغْتَسَلَ فَلاَ بَأْسَ بِأَنْ يَسْتَدْفِئَ بِامْرَأَتِهِ وَيَنَامَ مَعَهَا قَبْلَ أَنْ تَغْتَسِلَ الْمَرْأَةُ . وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, у Ҳурайсдан, у аш-Шаъбийдан, у Масруқдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) баъзан жанобатдан ғусл қилар, сўнг келиб мен билан исинардилар; мен у кишини ўзимга қисиб олар эдим, лекин ғусл қилмаган бўлардим. Абу Исо (Термизий) деди: бу иснодида зарар йўқ (яхши) ҳадисдир. Бу Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва тобеинлардан бўлган бир неча илм аҳлининг сўзидирки, киши ғусл қилса, аёл ғусл қилмасидан олдин хотини билан исинишида ва у билан ухлашида ҳеч зарар йўқ. Суфён ас-Саврий, Шофеий, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтадилар.