حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، يَرْفَعُ الْحَدِيثَ أَنَّهُ كَانَ يُمْسِكُ عَنِ التَّلْبِيَةِ، فِي الْعُمْرَةِ إِذَا اسْتَلَمَ الْحَجَرَ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ حَدِيثٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ قَالُوا لاَ يَقْطَعُ الْمُعْتَمِرُ التَّلْبِيَةَ حَتَّى يَسْتَلِمَ الْحَجَرَ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ إِذَا انْتَهَى إِلَى بُيُوتِ مَكَّةَ قَطَعَ التَّلْبِيَةَ . وَالْعَمَلُ عَلَى حَدِيثِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, у Ибн Абу Лайладан, у Атодан, у Ибн Аббосдан, ҳадисни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га марфуъ қилиб (ривоят қилдики), у (Набий) умрада Ҳажарни (қора тошни) истилом қилганида (силаганида) талбия айтишдан тўхтардилар. (Термизий) деди: Бу бобда Абдуллаҳ ибн Амрдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Аббоснинг ҳадиси саҳиҳ ҳадисдир. Бунга амал қилиш илм аҳлининг кўпчилиги наздида (қарор топган); улар: умра қилувчи Ҳажарни истилом қилгунича талбияни тўхтатмайди, дедилар. Уларнинг баъзилари эса: у Макка уйларига етиб борганида талбияни тўхтатади, деди. Амал Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳадисига (мувофиқ) бўлади, буни Суфён, Шофеий, Аҳмад ва Ишоқ айтадилар.