حَدَّثَنَا بِذَلِكَ الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ الْحُلْوَانِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَعْتَقَ نَصِيبًا لَهُ فِي عَبْدٍ فَكَانَ لَهُ مِنَ الْمَالِ مَا يَبْلُغُ ثَمَنَهُ فَهُوَ عَتِيقٌ مِنْ مَالِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга буни Ҳасан ибн Али ал-Халлол ал-Ҳулвоний ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар, Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан хабар берди. У: «Ким бир қулда ўзига тегишли улушни озод қилса ва унинг (қулнинг) баҳосига етадиган моли бўлса, у ўша (кишининг) молидан озод бўлади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис саҳиҳдир.