حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ سُوَيْدٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ قَتَادَةَ، بِإِسْنَادِهِ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَعْتَقَ نَصِيبًا لَهُ فِي مَمْلُوكٍ عَتَقَ مِنْ مَالِهِ إِنْ كَانَ لَهُ مَالٌ " . وَلَمْ يَذْكُرِ ابْنُ الْمُثَنَّى النَّضْرَ بْنَ أَنَسٍ وَهَذَا لَفْظُ ابْنِ سُوَيْدٍ .
Бизга Ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, (ҳ) ва бизга Аҳмад ибн Али ибн Сувайд ривоят қилди, бизга Равҳ ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Абу Абдуллаҳ Қатодадан, ўз исноди билан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким қулда ўзига (тегишли) бир насибани озод қилса, агар унинг моли бўлса, (қул) унинг молидан озод қилинади» дедилар. Ибн ал-Мусанно ан-Назр ибн Анасни зикр қилмади. Бу Ибн Сувайднинг лафзидир.