حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْعُمْرَى جَائِزَةٌ لأَهْلِهَا وَالرُّقْبَى جَائِزَةٌ لأَهْلِهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رَوَاهُ بَعْضُهُمْ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ بِهَذَا الإِسْنَادِ عَنْ جَابِرٍ مَوْقُوفًا وَلَمْ يَرْفَعْهُ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ أَنَّ الرُّقْبَى جَائِزَةٌ مِثْلَ الْعُمْرَى . وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَفَرَّقَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَهْلِ الْكُوفَةِ وَغَيْرِهِمْ بَيْنَ الْعُمْرَى وَالرُّقْبَى فَأَجَازُوا الْعُمْرَى وَلَمْ يُجِيزُوا الرُّقْبَى . قَالَ أَبُو عِيسَى وَتَفْسِيرُ الرُّقْبَى أَنْ يَقُولَ هَذَا الشَّىْءُ لَكَ مَا عِشْتَ فَإِنْ مِتَّ قَبْلِي فَهِيَ رَاجِعَةٌ إِلَىَّ . وَقَالَ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ الرُّقْبَى مِثْلُ الْعُمْرَى وَهِيَ لِمَنْ أُعْطِيَهَا وَلاَ تَرْجِعُ إِلَى الأَوَّلِ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, Довуд ибн Абу Ҳинддан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Умро унинг эгасига жоиздир ва руқбо унинг эгасига жоиздир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Уларнинг баъзилари уни Абуз-Зубайрдан, шу иснод билан Жобирдан мавқуф (саҳобий сўзи) тарзида ривоят қилган ва уни (Набийга) кўтармаган. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан ва бошқалардан бўлган баъзи олимлар наздида амал шунга (биноан)дир: руқбо ҳам умро каби жоиздир. Бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Куфа аҳлидан ва бошқалардан бўлган баъзи олимлар эса умро билан руқбони фарқлаб, умрони жоиз деб, руқбони жоиз деб (ҳисобламаганлар). Абу Исо (Термизий) деди: руқбонинг тафсири шуки, (берувчи): «Бу нарса ҳаётинг давомида сеники, агар мендан олдин вафот этсанг, у менга қайтади,» дейди. Аҳмад ва Ишоқ эса: руқбо ҳам умро кабидир, у ўзига берилган кишига (қолади) ва биринчи (эгасига) қайтмайди, дедилар.